Zdravlje starijih osoba tokom letnjih vrućina može biti narušeno, pa je potrebno preuzeti određene mere predostrožnosti. Klimatske promene vremenskih prilika, uključujući porast temperature vazduha, globalnog su karaktera pa se očekuje kako će povećati porast mnogih zdravstvenih rizika zbog talasa velikih vrućina.

Ko je pod povećanim rizikom?

Opasnosti pregrevanja tela naročito su izražene kod starijih osoba, čiji je organizam već oslabljen brojnim bolestima. Naime, fizičke promene metabolizma koje nastaju s godinama nepovoljno utiču na mehanizam regulacije telesne temperature.

Zdravstveni problemi koji povećavaju rizik od hipertermije:

• srčani i cirkulacijski problemi;
• oslabljen rad žlezda znojnica kao deo fiziološkog procesa starenja;
• kardiovaskularne bolesti, bolesti pluća i bubrega, šećerna bolest, bolesna stanja koja dodatno oslabljuju organizam ili rezultiraju povišenjem telesne temperature;
• terapija diureticima, sedativima, anksioliticima, lekovima za srčane bolesti i povišeni krvni pritisak;
• debljina;
• konzumiranje alkoholnih pića i velikih količina kafe koji deluju dehidrirajuće.

Starije osobe se nikako ne smeju izlagati suncu u periodu od 10 do 16 sati, što se posebno odnosi na srčane i gerijatrijske bolesnike, obolele od šećerne bolesti i drugih hroničnih bolesti.

Kontrola pritiska

Prilikom izlaska iz kuće neophodno je zaštiti glavu šeširom, maramom ili kapom ili nositi laganiju prozračnu odeću i obuću. Dnevno treba konzumirati do dve litre tečnosti, bilo kao osam čaša negazirane vode bilo u obliku supa, variva ili čajeva, izbegavati pržena, pohovana, slatka i jako zasoljena i začinjena jela.

Uz pridržavanje uputstava o lečenju i kontrolnih uputstava doktora o uzimanju lekova, neophodna je i učestalija kontrola krvnog pritiska.

Pojava glavobolje, mučnine, vrtoglavice i dehidracije znak su uzbune za stariju osobu, pa je neophodno hitno se javiti svom izabranom doktoru ili najbližoj hitnoj pomoći.

Važna je aktivnost

Toplotni poremećaji je skup srodnih bolesti uzrokovanih dugotrajnom izloženošću visokim temperaturama, ograničenim unosom tečnosti ili poremećajem telesnih mehanizama za regulisanjem telesne temperature. Pod normalnim okolnostima telo se hladi znojenjem. Međutim, u uslovima jako visoke temperature, a naročito povećane vlažnosti vazduha, sam mehanizam znojenja nije dovoljan, znoj neće isparavati s kože, što onemogućava otpuštanje telesne topline, pa telesna temperatura raste. Zato je vrlo bitno znati sledeće:

1. Članovi porodice, prijatelji, susedi, članovi udruženja za brigu o starijima u vreme toplih letnjih meseci trebaju učestalije kontaktirati sa starijom osobom, a u slučajevima njene slabije funkcionalne sposobnosti, čak i nekoliko puta na dan.
2. Starija osoba mora uvek uz sebe imati svoje osnovne podatke: ime i prezime, godina rođenja, adresa stanovanja i broj telefona kontakt osobe, kojoj se može obratiti u slučaju potrebe.
3. Neophodno je redovno održavati čistoću tela starijeg čoveka i njegove okoline.
4. Za starije osobe važna je stalna i telesna i psihička aktivnost. Naročito je korisno kretati se u jutarnjim i večernjim satima, po mogućtvu u prirodi (parkovi, šetnja uz more, jezera, reke, boravak u vrtovima, vinogradima, voćnjacima i sl.). Ukoliko je kretanje otežano, utoliko je nužno redovno višesatno provetravanje prostorija u kojoj starija osoba prebiva.
5. Razlika temperature prostorije koja se postiže korišćenjem rashladnih uređaja. Rashladne uređaje potrebno je redovno održavati kako bi se izbegla kontaminacija vazduha mikroorganizmima (bakterije) i drugim zagađivačima koji uzrokuju iritaciju sluznica s mogućim alergijskim reakcijama i infekcije disajnih puteva.